Decembar, moj mesec........
koracam ulicama grada koji nije moj, misli mi lutaju. Pogledom prelazim preko svih tih nasmejanih lica, osmehujem im se...
Osecam kako se tuga spusta kao naiskap popijena casica zestokog pica niz moje grlo, polako, zaustavlja se izmedju grudi. Tu nalazi svoje mesto. Topla je , nekako mirna.
Misli me vracaju par godina u nazad,
ista ulica,
druga ja.....
Oko mene cudni ljudi cudno obuceni, deca koja prave previse buke...idem da probam cuvene Oliebollen...Novogodisnje pecivo....u staklu vidim ustipke sa suvim grozdjem i shvatam da su to Oliebollen....kupuju se na komad. Gusi me jak miris i guzva , prodavac mi udeljuje u papirnoj kesi i ruke mi postaju masne, cudim se i po ne znam koji put gundjam primedbu zasto nigde ne daju kesu kao sav normalan svet. I jos mi fali da ih jedem na ulici i da izgledam kao klovn od tog prah secera.
Ne primecujem radost, vesela lica, Novogodisnje kugle, svetla....
U mojim ocima suze, u srcu tama u dusi bol.
Okrecem glavu, kao da hocu da otresem te misli i ponovo se osmehujem ljudima oko sebe. Vesela deca galame i trckaraju u dobro poznatim odelima i maskama Sinterklaasa koji svakog trenutka mogu sresti na ulici.
Pogled mi zastaje na velikoj crvenoj Novogodisnjoj kugli ispred jedne radnje. Na njoj se oslikavaju ljudi i svetla, vidim svoj lik i misli mi ponovo lutaju....
Ja i ti, okitili smo jelku, onako sa puno lampica kako mi to volimo. Pogasili smo svetla u sobi, legli smo ispod jelke, tvoja topla saka drzi moju...gomila lampica , jelka i nas dvoje...otplovili u nasu caroliju.
Ponovo okrecem glavu....
U ocima su mi lampice, u srcu sreca u dusi je moj bol, saziveo se samnom, odavno je tu....zavolela sam ga , zagrlim ga kao i on mene.
Volim ga kao i sve te ljude zbog kojih je on tu a oni tamo daleko.
Osecam divan miris koji se siri, kupujem nekoliko Oliebollen , ne mogu da odolim, otvaram papirnu kesu i prepustam se uzitku dok odlazim koracajuci ulicama grada koji je sada i moj.
Нема коментара:
Постави коментар